Filtracija u biljnom akvarijumu

Prvo se treba zapitati da li je filter uopšte potreban u biljnom akvarijumu i da li je zapravo moguće napraviti biljni akvarijum bez filtera? Odgovor je jednostavan DA, možemo napraviti biljni akvarijum bez filtera, ali je je u tom slučaju potrebno napraviti stabilan ekosistem u akvarijumu, gde će se razmena materija odvijati, što znači da je potreban što veći broj biljaka, tako i manja količina riba.

Power Head (fontanska pumpa), može doprineti poboljšavanju razemene samih materija i u dobro izgradjenom biljnom akvarijumu, filtracija samog Filterless akvarijuma zavisi od dobrog izbora biljaka, jer su u Filterless akvarijumu oni jedini potrošači štetnih materija iz vode, te se i ponašaju kao najprirodniji filter. Zbog zahtevnosti ovakvog postupka, poželjno je obezbediti, čak i minimalnu filtraciju, klasičnim filterima, zbog stabilnosti samog sistema. Početnicima se predlaže da krenu sa klasičnim filterima, kao što smo naveli, zbog kompleksnosti Filterless akvarijuma.

Filtracija koja se vrši u akvarijumu, može biti mehanička, hemijska i biološka, tako da ćemo napraviti mali osvrt na te metode filitracije tj. Što se MEHANIČKE filtracije tiče, obično se zasniva na filtriranju vode od vidljivih čestica koje se nalaze u samoj vodi, te vrlo lako možemo to uporediti sa ostacima hrane, čestice podloge pa i čvrstog metaboličkog otpada samih riba, sitne čestice biljaka, te možemo reći da mehanička filtracija omogućava prikupljanje vidljivih materija u samoj vodi.

Što se tiče HEMIJSKE filtracije vode, zasniva se na raznim filter materijalima koji imaju mogućnost „prikupljanja“ nekih hemijskih jedinjenja i elemenata iz vode, u šta možemo uvrstiti aktivni ugalj, zeolit, pa i razne smole koje mogu da utiču na sam hemizam vode. Jedan podatak koji sam pročitao je da Takashi Amano, dodaje aktivni ugalj pri formiranju akvarijuma, ali ga NIKADA ne menja, niti dodaje nove količine i možemo reći da se kasnije ponaša samo kao biološka filtracija.

BIOLOŠKA filtracija se zasniva na naseljavanju nitrifikacionih bakterija u filter materijalima i usko je možemo povezati azotnim ciklusom i procesom nitrifikacije, jer je biološki filter „zaslužan“ za uspostavljanje biološke ravnoteže u akvarijumu.

kanister filter

Moramo obraditi sam proces nitrifikacije da bi shvatili kako u stvari radi biološki filter, odnosno prelazak toksičnog amonijaka (NH3) u manje otrovne, ali ne i bezazlene Nitrite (NO2-) i Nitrate (NO3-). Treba napomenuti da riblji izmet, nepojedena hrana, raspad biološkog otpada dovodi do stvaranja amonijaka u akvarijumskoj vodi. Azotni ciklus koji je maločas naveden se uspostavlja putem odredjenih bakterija i to Nitrosomonas, bakterije koje Amonijak (NH3) preradjuju u Nitrite (NO2-) i Nitrobacter, bakterije koje Nitrite (NO2-) preradjuju u Nitrate (NO3-), tako da je krajnji produkt ovog procesa Nitrat, koji je nama u neku ruku najvažniji, jer predstavlja izvor hrane našim biljkama koje vrše denitrifikacioni proces. Proces denitrifikacije se takodje može odigravati u podlozi, kao i u klasičnom filteru sa posebnim filtracionim materijalima. (Opširnije o denitrifikaciji u klasičnom filteru, biće predstavljeno u zasebnom tekstu)

Uspostavljanje biološke ravnoteže se često naziva i cikliranje, odnosno uspostavljanje Azotnog ciklusa, koji je naveden u prethodnom pasusu. Vreme je obično ograničavajući faktor „cikliranja“ samog akvarijuma, koji možemo ubrzati početnom kulturom nitrifikacionih bakterija, što se može uraditi putem preparata koji sadrže navedene kolonije bakterija ili na drugoj strani, dodavanje filter materijala iz postojećeg u novoformirani akvarijum tj. filter. Neki smatraju da se proces cikliranja ne može započeti bez riba u samom akvarijumu, dok se sa druge strane smatra da se izvor amonijaka može naći i drugim putem u akvarijumu. Možemo reći da se proces cikliranja ranije započinje ubacivanjem i samih riba u akvarijum, dok se prilikom „prirodnog“ stvaranja amonijaka, obično sam proces produžava.



Izbor filtracije u biljnom akvarijumu dosta zavisi i od samih riba, jer iako je već ustanovljeno da biljke bolje usvajaju Amonijum jon (NH4) od nitrata, moramo misliti i na stanovnike biljnih akvarijuma, te je poželjno koristiti klasične filtere, kako bi smanjili mogućnost pomora ribe, a i samu pojavu algi, jer iako biljke usvajaju (NH4) brže od Nitrata, isto tako i same alge imaju veću mogućnost za napredovanje. Naveden je Amonijum jon, umesto amonijaka, jer većina biljnih akvarijuma ima pH vrednost ispod 7, najčešće zbog dodavanja CO2.

Oko efikasnosti filtera, slobodno možemo reći da je srazmeran svojoj količini filter mase, kao i samog protoka kroz isti. Za biljne akvarijume, dovoljan je protok „dva akvarijuma“ na sat vremena, što bi se reklo da je za akvarijum od 300 litara, dovoljan protok od 600 litara na sat. Protok vode kroz akvarijum je veoma bitan, baš zbog razmene, u ovom slučaju hranljivih materija u biljnom akvarijumu.


U biljnoj akvaristici, treba izbegavati wet-dry filtere, naročito zbog gubitka CO2 koji se javlja pri njihovoj upotrebi. Takodje treba izbegavati sve filtere koje pokreće vazdušna pumpa, u šta spadaju unutrašnji Corner filteri, kao i Tube sudjerasti filteri. Gore navedeni filteri se uglavnom ne propuručuju, što zbog neefikasnosti, što zbog velikog gubitka CO2 pri njihovoj upotrebi, te im nećemo posvećivati dosta pažnje. Najčešće korišćeni filteri u biljnim akvarijumima su tzv. kanister filteri, koji predstavljaju dobar, možda najbolji izbor, zbog svoje kompaktnosti, mogućnosti sakrivanja ispod police, kako zbog lake manipulacije, tako i zbog solidne količine filter medija.

podni filter

Krovni filteri se mogu koristiti u biljnoj akvaristici, ali pod uslovom da voda ne „kaplje“ sa visine, već da se propusnici krovnog filtera nalaze potopljeni u samoj vodi. Prednosti krovnih filtera su ti što se veoma lako čiste, veoma su dostupni za manipulaciju, ali i samo "skrivanje" samog filtera, predstavlja solidan izbor. Takodje treba izbegavati podne filtere, koji se montiraju ispod podloge, jer mogu izazvati dosta nevolja sa samim čišćenjem, ali se mogu iskoristi u nekim long term akvarijumima.

UNUTRAŠNJI POWER FILTER

Unutrašnji motorni filteri se takodje mogu koristiti, ali zbog male zapremine filtracionog materijala nisu poželjni pri čuvanju nekih zahtevnijih riba u biljnim akvarijumima, jer ne mogu dovoljno brzo da odreaguju na skok amonijaka koji je u biljnom akvarijumu itekako moguć. U mane takodje možemo svrstati sam filter koji se nalazi u samom akvarijumu, koji sem što oduzima mesto u akvarijumu, dosta oduzima od lepote samog akvarijuma, te ga treba maskirati raznim biljkma.Čišćenje samog unutrašnjeg filtera je dosta komplikovano, jer će dosta mehaničke nečistoće će završiti u samom akvarijumu, pri vadjenju samog filtera.

HANG ON FILTER

Hang ON ili viseći filteri, filteri koji se obično koriste kod manjih akvarijuma, baš zbog manje količine filter materijala. Čišćenje ovih filtera je veoma lagano, kao i njegova montaža, puštanje u rad i sama estetika ovog filtera, jer se obično namešta na zadnjoj stranici akvarijuma.   UV-C spada u sterilizatore, te ih možemo svrstati u neki vid filtracije, ali nas efikasno može osloboditi takozvane „Zelene vode“ odnosno dijatomeja (više o dijatomejama u tekstu VRSTE ALGI). Kod UV-C sterilizatora se dovodi u pitanje slom nekih hemijskih elemenata, kao što je npr. Fe, te se preporučuje veoma kratka upotreba UV sterilizatora kod biljnih akvarijuma.

DIATOM FILTER

Diatom filter spada u mehanički vid filtera koji se takodje koristi kod „napada“ dijatomeja i ostalih vidova nečistoća. Radi po principu visokog broja obrtaja i sitnih praškastih filter medija, koji sa lakoćom mogu da prikupe i najfinije čestice. Upotreba diatom filtera ne bi trebala da prelazi 8 sati nedeljno. Mana ovog filtera je sama cena, ali je zasigurno opravdana. Naravno, tu su i stakleni DIY filteri, spadaju u veoma dobre, baš zbog velike zapremine filter materijala, ali su obično robusni, često sakrivaju jednu stranu akvarijuma, imaju manu prelivnih cevih koja može dovesti do začepljenja sistema i samim tim prelivanja vode van akvarijuma.

UV-C STERILIZATOR

Izbor filtracije ipak „pada“ na samog vlasnika akvarijuma i od zahteva stanovnika, kako biljaka, tako i samih riba. Postoje još mnogi filteri koje nećemo objašnjavati u ovom tekstu, jer smatramo da više spadaju u domen akvarističkih riba.